Слободан Гејо је Oсновну школу „Моша Пијаде” завршио 1966. Најлепши тренуци одрастања везују га за ову школу и у то време за њега ништа није било важно и све је било дозвољено.
Радо се сећа и свог омиљеног места за окупљање са друговима, тј. „Хајд парка”, како су га они звали, а то је, уствари, била летња учионица која је тада постојала у дворишту школе. У периоду од 1964. до 1966, када је Слободан Гејо био ђак ове школе, директор Ана Митић је имала обичај да организује друштвени живот ученика у школи. Тако су се у школи приказивали филмови /мале биоскопске представе/. Тада су дечаци потајно држали девочице за руке, до којих су се трудили да дођу непримећени од стране професора. За време тих биоскопских представа догађали су се први додири у тами и рађале су се прве ђачке љубави.
И онда када се налази на врху неке планине, слике из школских дана лете његовом главом, а поготову школске стазе којима је шетао.
Слободан је данас тренер за спортско пењање, поред рада на Факултету заштите на раду, на Групи за безбедност на раду, на обуци за послове на висини.
Бављење алпинизмом му је омогућило да путује целим светом, упозна многе људе и планинске врхове, али му је најдраже када се сретне са друговима из школских клупа са којима је делио најлепше тренутке.
Данас живи у Јелашници, у својој оази мира, окружен природом којој је посветио цео досадашњи живот.
