Слободан Антић рођен је 13. новембра 1950. године у Паси Пољани. Своје детињство провео је на Бубњу, у Улици Ђуре Јакшића, а ишао је у Основну школу „Моша Пијаде”.
Његов први учитељ Илија и учитељица Нада били су људи са којима се први пут сусрео у школи и о којима је целога живота причао са поносом, радо се сећајући школских догађаја. У петом разреду добија разредног старешину и наставника за сваки предмет понаособ и на тај начин, како каже: „улазимо у један колаж људи различиог схватања, образовања, понашања, тако да свако од њих оставља упечатљив утисак на часовима и ван њих”.
У том периоду је свако од његових другова и другарица из одељења полако почињао да се опредељује за одређене школске активности у области литерарне, математичке, књижевне, фолклорне и спортске секције. Тако је и он постао члан спортске секције захваљујући наставнику Славку Првуловићу. По речима Слободана Антића, његов рад и однос са ученицима у нашој школи утицао је на то да многа деца постану квалитетни спортисти и своје животно опредељење пронађу у бављењу атлетиком, кошарком, рукометом, боксом или фудбалом. После завршене основне школе уписао је гимназију, а уједно је наставио са тренинзима за ФК „Раднички”. Завршио је Факултет физичког образовања. Кроз школовање у поменутом фудбалском клубу, био је изабран и играо је за репрезентацију школе, града, Србије и Југославије. Његов први професионални уговор почиње 1969. године и од тада је у професионалној фудбалској каријери до 1983. године. За „Раднички” је професионално играо десет година, где је у такмичењима са другим фудбалским тимовима доживљавао и успехе и неуспехе. На међународној фудбалској сцени за Раднички је играо утакмице до полуфинала Купа УЕФА. Након тога одлази у фудбалски клуб Мишела Платинија, „Нанси”, у Француској. Његово пресељење се наставља. Вратио се у ФК „Раднички”, где је одиграо утакмице у Купу УЕФА, а потом одлази у ФК „Олимпик” из Марсеја. У Марсеју проводи две играчке сезоне, где се његова професионална фудбалска каријера као играча завршава 1983. године.
Радио је у већим клубовима као тренер и руководилац. Са Станимиром Јоксимовићем радио је на Вишој тренерској школи. У Фудбалски савез Југославије улази као инструктор-селектор.
Три године рада и Кувајту са фудбалерима млађих категорија омогућиле су му да упозна један сасвим други начин живота и понашања у спорту. Данас живи у Нишу, ожењен је супругом Оливером и има сина и кћер.
