Грађанско васпитање спада у категорију обавезних изборних предмета. Изводи се у основним и средњим школама. Ученици се опредељују за овај предмет у три наврата у току школовања, у основној школи од 1. до 4. разреда, од 5. до 8.разреда и у средњој школи.
Корени образовања за демократију и грађанско друштво у образовном систему Србије били су присутни још у 19. веку. Тада се звало „Образовање за грађанска права и дужности“. Садржај првог уџбеника грађанског образовања је обухватао „поуке“ о моралним дужностима, грађанској и политичкој слободи, друштвеним правима и дужностима, основама уставног и политичког система и међународним односима. Почетком 20. века грађанско образовање је било заступљено у школама у Краљевини Југославији. Наставни план и програм грађанских школа двадесетих и тридесетих година је садржавао као обавезан предмет Поуку о грађанским правима и дужностима, чији је образовни циљ био „спремање ученика да постану свесни и честити грађани и држављани“.
У новије време активности на овом плану се реализују од 1992. године као део демократизације друштва, а школске 2001/2002. је уведен предмет Грађанско васпитање у основно и средње образовање.
Грађанско васпитање доприноси развоју деце у правцу свестрано образованих, свесних, слободних, савесних, демократски оријентисаних и друштвено активних личности. Кроз грађанско васпитање младима се у нашој земљи пружа прилика да се равноправно укључе у цивилизацијске токове европске заједнице народа и да га обогате својим специфичним доприносима.
Општи циљ предмета грађанског васпитања је подстицање развоја личности и социјалног сазнања код ученика, развијање одговарајућих знања и вештина ученика за активан и одговоран однос према својој средини и друштву, развој демократске атмосфере у школи, поштовање свачијих права, подстицање активног учешћа ученика у процесима доношења одлука и одговорног одлучивања у својој средини. У свим разредима то се постиже кроз активно учешће ученика у остваривању програма. Кроз садржај и методе рада пружа се могућност ученицима да изграде сазнања, умeћа, способности и вредности неопходне за формирање самосталне, компетентне, одговорне и креативне личности, отворене за договор и сарадњу, која поштује себе и друге и спремна је да активно учествује у унапређењу и демократизацији живота и рада у школи и локалној заједници, па и шире.
Оно што издваја овај предмет од мора осталих у школи је могућност слободе изражавања мишљења и ставова, унапређења вештина комуникације, развијање способности критичког мишљења, аргументовања и залагања за сопствене ставове, одговорно одлучивање и деловање. Ово је битно зато што пружа могућност да се ученици развију као личности, да се не плаше свог развоја и изражавања мишљења, да умеју да одреде своје место у свету и одговорно стану иза својих речи и дела. Једноставно, да постану комплетне личности у једном тренутку. То је пут који почиње у породици, наставља се у школи, а завршава се доста касније. Али, за почетак њиховог развоја, никада није превише рано.
Најчешћи облик рада су радионице, а основни принцип учења је принцип активизма. Нагласак је на активном и искуственом учењу кроз социјалну размену примерено узрасту деце, њиховом предзнању и искуству и општим приликама у конкретној школи. У нижим разредима, деца уче кроз сарадњу и размену искустава са учитељем/ учитељицом и са осталом децом у одељењу, а у вишим разредима сарадњу и размену проширују и на многе друге учеснике у животу и раду школе и локалне заједнице. Свако учествује сходно својим могућностима и напредује својим личним темпом развоја.
Садржаји рада се колико је год то могуће стављају у игровни контекст на свим узрастима јер је деци игра и симулација најблискији облик комуникације. У току образовно васпитног рада примењују се: игровне методе (драматизација, игре опуштања,…), симулацијске методе (игра улога, симулирање међуљудских односа, симулирање доношења одлука,…), интерактивне методе (дискусија, расправа, преговарање, дијалог, интервју, дописивање, тражење помоћи и подршке,…), стваралачке методе ( олуја идеја, писање писама или прилога за новине, израда новина, израда плаката,…), истраживачке методе (испитивање неких појава, анализе случаја, израда пројеката,…).
У току рада комбинује се: индивидуални рад ученика; рад у пару; рад у малим групама; размена на нивоу одељења и рад целог разреда. Начин оцењивања је описан, а оцене су: истиче се, добар и задовољава. Критеријуми за оцењивање ученика су: редовност у похађању наставе, заинтересованост за наставу, активно укључивање у процес наставе и постигнуће.
У току реализације наставе практикујемо принцип активизма у раду и деца стичу и проширују сазнања о: себи и другима (својим и туђим осећањима, мишљењима, ставовима, делима,…), демократији и демократском начину одлучивања, правима, обавезама, одговорностима и мерама награђивања и кажњавања, развијају критичко мишљење, развијају самопоуздање у изражавању својих потреба, осећања и мишљења, негују ненасилну комуникацију, толеранцију и асертивно понашање, изграђују сарадничко понашање, негују другарство и пријатељство…